Gorči od pelinkovca

Tih prolećnih dana sam razmišljala kakav bi mi mogao biti naredni dečko. Poželela sam nekog zgodnog, pa makar ne bio preterano pametan. Neka bude sportista. Sa DIF-a.

U prepunoj Menzoteci prišao je upravo takav. Nije mi se dopadalo što nosi ime mog prvog poljupca; osećala sam kako je krug zatvoren i nisam znala da li je to loše ili dobro. Ali, prvi koji mi se predstavio previše je podsećao na još svežeg bivšeg. Brada, karirana košulja, široki osmeh, oči koje sijaju… U njemu sam videla onoga od kojeg sam rešila da odem. Difovac je ostavio bleđi utisak, ali je bio potpuno drugačiji. Kako je onaj koji mi se dopadao je bio pijan zbog neke druge, pomislila sam da nema ničeg lošeg u tome da začinim sebi veče.

Izašli smo da prošetamo. Ponudio me je pelinkovcem koji je ispijao iz staklene čaše pre no što me je poljubio. Ubrzo sam pobegla, zaklinjući se samoj sebi da je ovo prvi i poslednji put da usne dajem nekome u koga nisam zaljubljena. Zalogajima puter kifle i medenog srca pokušala sam da izbrišem gorak ukus pelinkovca i gorkih tri minuta. Još jedan četvrti april je prošao.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s