Šta još devojka da poželi

Upoznali smo se kad smo dočekali još jednu Novu godinu. Zagušljiv, mračan klub, moje drugarice i ja, mnogo likova oko nas. Među neznanima meni, a znanima njima – on. Nisam u ponoć poželela ljubav; već sam bežala od bivšeg dečka i bila zaljubljena u nesuđenog. Ali, on se smešio tako široko, ličio na mog omiljenog pevača i bio visok – šta još devojka da poželi?

Možda, slična interesovanja. Podudaranje umova. Ma, makar fizičko slaganje! Što smo duže šetali, sve smo više razlika pronalazili. On ih je ignorisao. Mene su nagrizale. Naše zimske šetnje su postajale sve tiše. Možda vatra plane kad se sneg otopi, govorili su mi. Verovala sam u njihove dobre namere, ali sumnjala u istinitost tih reči.

Nisu razumeli zašto ostavljam tako dobrog dečka. Ja jesam. I to je bio dovoljno. Poklonio mi je divnu srebrnu ogrlicu, pažnju i zaboravljanje onog nesuđenog – šta još devojka da poželi?